Конференција о заштити имовине Срба у Федерацији БиХ

24.05.2021
image

Милорад Додик, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине је истакао да у Републици Српској ником ништа није отето, да је грађен ауто-пут и да је "веома дебело" плаћана земља преко које прелази, без обзира да ли се радило Србима или другима, што у ФБиХ није случај.

 "Дали су рокове који су тако уски и селективни да ништа не може да буде друго осим покушаја отимачине те имовине", рекао је Додик новинарима у Требињу, гдје је присуствовао конференцији Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове /РУГИПП/ о заштити имовине Срба у ФБиХ.

Канцеларије за стручну правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из Федерације БиХ налазе  се у подручним јединицама РУГИПП-а Бања Лука, Бијељина, Мркоњић Град, Невесиње, Источно Сарајево и Зворник, а грађани се могу јавити и у било коју подручну јединицу РУГИПП-а, оставити податке и контактираће их правници који се баве заштитом имовинских права лица из Федерације БиХ.

В.д. помоћника директора за нормативне послове, европске интеграције и међународне пројекте РУГИПП-а Јасенко Нединић рекао је да је у оквиру Пројекта регистрације некретнина (RERP), који се финансира из кредитних средстава Свјетске банке и властитих средстава РУГИПП-а, и чија имплементација је у току у цијелој Босни и Херцеговини, централна активност у Републици Српској је оснивање катастра непокретности као јединствене, уређене, ефикасне и ажурне евиденције о непокретностима и права на тим непокретностима.

„За разлику од Републике Српске, у Федерацији Босне и Херцеговине кроз Пројекат се врши усклађивање података о некретнинама катастра и земљишне књиге, тзв. хармонизација података. У Федерацији БиХ остаје на снази такозвана дуална евиденција некретнина, остају у функцији двије евиденције. Вођење земљишно-књижне евиденције је у надлежности земљишно-књижних канцеларија при општинским судовима у Федерацији БиХ, а вођење катастарске евиденције у надлежности општинских управа у Федерацији БиХ“, додаo је Нединић.

Према његовим ријечима највећу препреку за упис  власничких и других права на некретнинама у Федерацији БиХ представља чињеница да се позиви титуларима права на некретнинама не шаљу  лично,  већ се позив становништву  за пријаву  права на непокретностима објављује  у „Службеном листу Федерације БиХ“ и неколико  федералних дневних новина чије је сједиште у Сарајеву и Мостару, који су тешко  доступни избјеглим и расељеним лицима.

„Циљ нам је да лица која и даље полажу права на непокретности у Федерацији БиХ остваре своја права и при излагању катастарских општина буду уписани као власници.Ова конференција представља почетак будуће, успјешне сарадње са Србијом, гдје данас и живи највећи број избјеглих из ФБиХ и која има развијену мрежу локалних повјереника који посједују нама потребне податке, а који ће нам захваљујући овој сарадњи бити дoступни“, поручио је Нединић и захвалио се колегама из Србије на свесрдној помоћи.

Савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић је нагласио да људи који се боре да без ичије помоћи задрже своју имовину, наилазе на мноштво проблема. Томић је изразио спремност да се помогне уколико у Републици Српској било ко Бошњака, Хрвата или Срба, каже да има проблем са повратом имовине. "Онај ко није изгубио своје имање, не зна шта то значи. Кад неко каже, па добро, направићеш кућу није проблем, шта ће са гробовима, са оним што је вјековно било његово. Шта ћемо са имовином Српске православне цркве у Сарајеву, са Економским факултетом и многим другим објектима", упитао је Томић и рекао да свега 10 одсто српског становништва живи на простору Федерације БиХ, а и они немају мира и не могу да врате своју имовину.

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону  Народне скупштине Републике Србије Милимир Вујадиновић рекао је да институције Републике Србије покушавају да буду вијерни партнери институцијама Српске у проналаску рјешења са којима се суочавају бројни грађани који су иселили из ФБиХ у Србију.

"Основа порука је да ми волимо наш народ, да Србија испуњава уставну обавезу која се тиче бриге о нашем народу, поштујући законски оквир других држава у региону", рекао је Вујадиновић.

            "Пет стотина хиљада људи, односно њихова имовина је предмет ових разговора. И ми ћемо им стајати на

            располагању, јер је природно да је највећи број имиграција ишао у Србију", закључио је Вујадиновић.

Састанку су присуствовати и посланици у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија и Наташа Кулашинац, директор Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Републике Српске Љубо Нинковић, градоначелник Требиња Мирко Ћурић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону  Народне скупштине Републике Србије Милимир Вујадиновић, директор Комесаријата за избегле и миграције Републике Србије Владимир Цуцић, директор Фонда за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило, помоћник генералног секретара Народне скупштине  Републике Србије Радослав Вујовић, помоћник директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије Николина Милатовић Поповић, извршни директор Cавеза општина источне Херцеговине Лука Петровић, представници ПРС, представници Митрополије дабробосанске, епархија бихаћко-петровачке, зворничко-тузланске и захумско-херцеговачке и приморске, те представници РУГИПП-а.