„Власништво је неповредиво и свето право. Нико не може бити лишен свог права осим ако изискују јавне потребе, али у том случају само када закон то допушта.“

Декларација о правима човјека и грађанина из 1789. године

Дугорочни циљ за Републику Српску јесте да се помогне економски развој и добро управљање путем ажурираних, исправних и поузданих података и уписа о непокретностима.

Постојање више евиденција на непокретностима и неажурност створила је потребу за увођење нове јединствене евиденције непокретности и права на њима, која би обухватила и просторну и правну компоненту. Обзиром да је на снази већи број различитих евиденција о непокретностима, насталих у различитим временским периодима, заснованих на различитим премјерима, различите тачности и ажурности, Законом о премјеру и катастру Републике Српске који је објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 6/12 од 26. јануара 2012. године, предвиђено је формирање јединствене евиденције катастра непокретности. У међувремену су два пута извршене измјене и допуне наведеног закона, које су објављене у „Службеном гласнику Републике Српске“, бр. 110/16 и 62/18.

Формирање катастра непокретности као јединствене евиденције, спроводи се кроз поступке излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима и носилаца тих права. Катастар непокретности оснива се према подацима катастарских евиденција заснованих на премјеру Гаус-Кригеровој пројекцији (тзв. нови премјер), земљишне књиге, књиге уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова, књиге уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража, те катастарског и комасационог премјера.

Поступак оснивања катастра непокретности започиње доношењен одлуке о оснивању катастра непокретности за одређену катастарску општину. Одлуку о оснивању катастра непокретности доноси Управа.

Излагање података о непокретностима обавља комисија за излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима коју формира Управа за једну или више катастарских општина. Комисија на почетку излагања објављује оглас о излагању којим се оглашава поступак оснивања катастра непокретности и позива носиоце стварних права и трећа заинтересована лица да учествују у поступку оснивања катастра непокретности.

Учешћем носилаца права на непокретностима у поступку оснивања катастра непокретности омогућава да се у нову, јединствену, евиденцију упишу тачни подаци о непокретностима, чиме им се осигурава заштита њихових права на непокретностима.

Поступак оснивања катастра непокретности завршава се доношењем рјешења о потврђивању катастра непокретности и објавом у Службеном гласнику Републике Српске. Протеком осам дана од дана објаве у Службеном гласнику Републике Српске катастар непокретности постаје службена евиденција о непокретностима, док се све остале евиденције за које је основан катастар непокретности стављају ван службене употребе.

Оснивањем катастра непокретности омогућава се несметан промет непокретности и сигурност у правном промету. Коначним рјешавањем имовинско-правних односа рјешавају се конфликти између јавног и приватног сектора око непокретности, смањује се број дугогодишњих имовинско-правних и судских процеса у доказивању права власништва на атрактивним градским и другим локацијама, обезбјеђује се правна сигурност и поуздање у евиденције непокретности. Приступ, управљање и контрола са подацима на непокретностима је у многоме олакшан. Катастар непокретности служи као основа за утврђивање и обрачун тржишних вриједности непокретности, остваривање претпоставки за обрачун пореза на непокретностима. Оснивањем катастра непокретности вриједност имовине расте. Рјешавањем имовинских односа повећава се број легализованих бесправно саграђених објеката. Оснивање катастра непокретности служи и за побољшање услуга и дјелокруга рада многих других друштвених дјелатности које користе податке о непокретностима као што је пољопривреда, водопривреда, шумарство, електропривреда, рударство, саобраћај, заштита животне средине, просторно планирање и слично.

Оснивање катастра непокретности врши се континуирано на цијелој територији Републике Српске, у складу са петогодишњим средњорочним програмом, као и планом послова премјера и оснивања катастра непокретности који доноси Влада Републике Српске на годишњем нивоу.