Катастар земљишта је јавна књига у којој се води евиденција о положају, величини, култури, бонитету и корисницима (посједницима) земљишта и иста нема власнички карактер.
Распадом Аустро-Угарске монархије, Краљевина Југославија наслиједила је постојећи катастарски премјер и институције катастра земљишта. Тек након Другог свјетског рата, када су потребе друштава и државе за квалитетнијим евиденцијама постале значајно израженије, прије свега за потребе пројектовања, грађења и опорезивања, на подручју Босне и Херцеговине, 1953. године, приступило се изради новог закона на основу којег се касније вршио премјер у Гаус-Кригеровој пројекцији (тзв. нови премјер). На основу овог премјера успостављена је нова евиденција о земљишту, тј. катастар земљишта.
Успостава катастра земљишта вршена је до доношења Закона о премјеру и катастру некретнина из 1984. године.
Ова евиденција оснивала се и одржавала паралелно са земљишном књигом. Бројеви парцела, а често и остали подаци о непокретностима, било да се ради о техничким подацима или правима на непокретностима, често се разликују у односу на податке из земљишне књиге засноване на старом премјеру. Веза између ова два премјера успоставља се на основу идентификације парцела једног премјера са парцелама другог премјера.
Евиденција катастра земљишта се састоји од три дијела и то: катастарских планова и елабората (геодетско-техничког дијела), катастарског операта (књиговодствени дио) и збирке исправа.
Према важећој законској регулативи, врши се одржавање ове евиденције о непокретностима, све до оснивања катастра непокретности.